Vraćam se u vrtove detinjstva,
ispod streha bezbrižnosti,
u dvorišta nevinosti,
senke sreće,
u platonsko u rekama.
Vraćam se među note,
mirise pokošenih trava,
ptica cvrkut
i svitaca svetlucanje.
U trešnjina polja
koja ne behu zabranjeno voće,
u malinjake jarko crvene,
ispod streha onih,
sto dodase plavu
u tri boje duge,
gde beskraj se skraja,
gde zelena polja,
poput misli mojih
nemaše početka,
prepreka i kraja.
