Zove me tišina.
I zvezda roj.
Spokoj u duši
imah samo tamo
provodeći dane,
posmatrajući noći,
noći bez kraja,
želeći želje
pod okriljem neba.
Uz zvezda roj.
Jutra se kupaše u zlatu.
Svuda petlova poj.
Kud god pogled uprt beše,
samo radost plavu videše.
I ptica let.
a zeleno šaptaše mi:
"Tvoj je svet."
Mirisi noći,
uspavanke dana,
pesmo detinjstva mog,
kolevko lepote,
spokoja i raja,
zovete me,
čujem,osećam i hoću
iz tame u svetlost
da došetam vašu,
da zaspim dok gledam
u zvezda roj,
da osetim i volim taj beskraj,
što beše i ostade
zauvek u srcu,
u duši,
u treptaju oka,
zauvek samo moj.
